Blještavilo, oduševljenje, prihvatanje, divljenje, ekstaza… Spustiše se zavjese, balončići splasnuše. Idemo sada svi kuci puni utisaka. Danas je bila još jedna predstava u režiji nevidljivih.
Sve se nešto žalimo kako je kultura misaona imenica, zaboravili ljudi sta je pozorište, muzej, miris knjige skoro niko više i ne voli.
Ali eto sjede ljudi „pred televizor“ da bi dobili gotove informacije, jer zasto bi sami malo istraživali i sebi vjerovali, ma nema potrebe… U toj kutiji sve vise perverznih, debilnih čovječuljaka i zlobnih žena.
Pa kad krenu da se gadjaju sa „sa padeži“, kad navijaju koja ce silikonara kojoj kosu da počupa, jel neko nekom „metno“ ili „ućero“. Pa navijaju, da se bolan sav naježiš od emocija. Evo tijelo mi podrhtava od ekstaze.
Kad malo bolje skontam, pa onaj Šojic je bre bio gospodin čoek. Pa bela ladja na Ciriskom jezeru je za gospodu. Pa ona pevaljka, aman da svisneš.
Ma nije onaj Izet lud. Maksuzija, malo mezice i miran Balkan.
